Atopijski dermatitis: Kako omekšivač i deterdžent utiču na osetljivu kožu

Atopijski dermatitis je hronična upalna bolest kože.
Zvuči ozbiljno jer često i jeste.

Suva koža, crvenilo i svrab često se pogoršavaju bez vidljivog razloga. A pravi uzrok se ponekad krije u najobičnijim stvarima - odeći koju nosimo i posteljini u kojoj spavamo.

Na prvi pogled, sve deluje čisto.
Veš miriše a odeća je mekana.

Ali ono što ostane u tkanini nakon pranja često nije vidljivo.
A to može da bude okidač za pojavu iritacija.

Deterdženti i omekšivači sadrže hemikalije koje, kada dođu u dodir sa osetljivom kožom, mogu izazvati ili pogoršati simptome atopijskog dermatitisa.

To posebno važi za bebe i decu, ali i za sve koji imaju atopičnu, reaktivnu ili suvu kožu.

Ako se pitaš zašto ne vidiš poboljšanje uprkos terapiji i nezi, možda je vreme da pogledaš u svoj ormarić sa sredstvima za pranje veša.

Hemija u tkanini i atopijski dermatitis

Odeća je oprana, miriše sveže i mekana je na dodir.
Ali deo hemije iz deterdženta i omekšivača ostaje u tkanini - na tvojoj majici, na posteljini, na pidžami koju dete svako veče oblači.

Ali to što ne vidiš ne znači da ne postoji.
Koža to oseća. Pogotovo ako je osetljiva ili sklona iritacijama.

Problematični sastojci koji pogoršavaju atopijski dermatitis:

• Enzimi i surfaktanti koji narušavaju zaštitnu barijeru kože

• Parfemi i konzervansi koji izazivaju alergijske reakcije

• Omekšivači koji se zadržavaju u vlaknima i trljaju o kožu satima

Kod atopijske kože, ovo može dovesti do:

• intenzivnijeg svraba

• novog crvenila

• pucanja i perutanja kože

• ponovljenih epizoda češanja

Deterdžent kao nevidljivi okidač

Možda koristiš preporučenu terapiju; mažeš, hidriraš i neguješ svoju kožu.
Ali ako istovremeno nosiš odeću opranu agresivnim sredstvima -
to može biti dovoljan razlog za ponovnu pojavu simptoma.

Kod beba i dece ovo je još izraženije:

• Njihova koža je do 5x tanja i propustljivija od kože odraslih

• Nema razvijenu zaštitnu funkciju

• U kontaktu su sa posteljinom i odećom i do 16 sati dnevno

Zato dermatolozi preporučuju:

• Izbegavanje parfimisanih deterdženata i omekšivača

• Uključiti dodatno ispiranje kod svakog pranja

• Ne koristiti omekšivač za dečiju odeću i donji veš

• Prati na višim temperaturama kad god možeš

• Sušiti odeću dobro jer vlaga zadržava alergene i grinje

Ako već imaš atopijski dermatitis ili ga ima tvoje dete - ovo su osnovne stvari koje mogu da naprave razliku.

Atopijski dermatitis traži više od kreme

Iritacije po koži ne nestaju samo mazanjem već i promenom svakodnevnih navika.

Pranje, odevanje, ishrana i upornost.

Možda deluje kao "samo deterdžent", "samo omekšivač", "samo posteljina", ali kod atopijskog dermatitisa nijedna sitnica nije beznačajna.

Kako deterdženti i omekšivači utiču na atopijski dermatitis

Kada imaš atopijski dermatitis, tvoja koža više nema barijeru koja je štiti. Ona postaje otvorena površina - propustljiva i reaktivna. I sve što dodirne ima potencijal da izazove iritaciju ili upalu.

A šta naša koža najčešće dodiruje? - tkaninu.
Odeću koju nosimo, posteljinu na kojoj spavamo, peškire kojima se brišemo.

Zato nije svejedno čime peremo veš.

Štetni sastojci iz deterdženata i omekšivača

Većina klasičnih proizvoda za pranje veša sadrži hemikalije koje mogu pogoršati simptome atopijskog dermatitisa:

• Enzimi - razgrađuju mrlje, ali i narušavaju kožnu barijeru

• Parfemi i mirisi - prijatni za nos, ali iritantni za kožu

• Konzervansi - produžuju trajnost proizvoda, ali iritiraju epiderm

• Optički posvetljivači - ostaju na tkanini i ulaze u kontakt sa kožom

• Kationi iz omekšivača - lepe se za vlakna i satima trljaju o kožu

Ove supstance često ostaju u odeći i posle ispiranja, a tokom dana se polako otpuštaju - direktno na tvoju kožu.

Kod zdrave kože to možda neće izazvati reakciju.
Ali kod kože sa atopijskim dermatitisom, i najmanja količina može izazvati:

• crvenilo

• svrab

• ljuštenje

• pogoršanje postojećih promena

Zašto su bebe i deca još osetljiviji?

Između 15 i 20 procenata dece ima neki oblik atopijskog dermatitisa, pa je to najčešća kožna bolest u detinjstvu.

Koža beba i male dece je i do 5 puta tanja od kože odraslih.
Njena zaštitna funkcija još uvek nije razvijena.

Ako pereš dečiju odeću, peškire i posteljinu u klasičnim deterdžentima i omekšivačima:

• koža deteta dolazi u kontakt sa iritansima i do 16 sati dnevno

• moguće reakcije se pojačavaju i teško se umiruju klasičnom negom

Mnogi roditelji to ne znaju i dok ulažu novac u specijalne kreme - previđaju problem koji ostaje u bubnju veš mašine.

Atopijski dermatitis i oštećena koža: rizik se povećava

Ako je koža već oštećena (suva, ispucala, izgrebana) - postaje dodatno propustljiva.

U tom stanju:

• iritansi lakše prodiru u dublje slojeve

• imunološki sistem ih prepoznaje kao napad

• dolazi do pojačane upalne reakcije

To pokreće začarani krug:

Svrab > češanje > još više upale > još intenzivniji svrab

Zato je kod atopijskog dermatitisa važno ne samo mazati kožu - već i voditi računa o svemu što je dodiruje.

Zašto se simptomi atopijskog dermatitisa vraćaju čak i kada koristiš terapiju?

Uprkos korišćenju prepisanih preparata, redovnoj hidrataciji i vođenja računa o ishrani - svrab i iritacija mogu se iznenada javiti.

Zvuči poznato?

Jedan od najčešćih razloga za vraćanje simptoma atopijskog dermatitisa krije se u svakodnevici.

Tačnije - u tkanini koja svakodnevno pokriva površinu naše kože.

Kada tkanina postane nevidljivi okidač

Svaka majica koju obučeš. Svaki čaršav na kom spavaš. Svaki peškir kojim se brišeš -
može biti kontaminiran ostacima deterdženata i omekšivača.

Čak i posle završnog ispiranja, ove supstance ostaju u vlaknima tkanine.
Tokom dana se trenjem, znojenjem ili pokretom oslobađaju i dolaze u direktan kontakt sa kožom.

Kod kože pogođene atopijskim dermatitisom, nema razlike između hemikalije i alergena - jer koža sve doživljava kao napad.

Zato dolazi do:

• ponovnog pojavljivanja svraba

• mikro upala koje se šire bez očiglednog razloga

• osećaja zatezanja i peckanja

• crvenila, naročito oko vrata, pregiba i pazuha

Kontinuirani simptomi?

Ako se simptomi atopijskog dermatitisa stalno vraćaju, to često znači da postoji kontinuiran izvor iritacije.

Evo scenarija: osoba svakodnevno maže umirujuće preparate, a nosi odeću opranu u sredstvu koje šteti površinskom sloju kože.

To je kao da pokušavamo da ugasimo vatru dok istovremeno dolivamo ulje.
Terapija tada nema pun efekat.

Pranje odeće = deo tretmana kod atopijskog dermatitisa

Danas sve više dermatologa ističe:
Pranje odeće je deo terapije kod atopijske kože.

Zato se preporučuje:

• upotreba deterdženata bez parfema, boja i agresivnih sastojaka

• dodatno ispiranje nakon svakog ciklusa

• izbegavanje omekšivača, naročito kod dece i osoba sa osetljivom kožom

• nežno sušenje i čuvanje odeće kako bi se smanjila izloženost alergenima i grinju

Ove sitne navike često naprave veliku razliku.

Jer nega kože kod atopijskog dermatitisa nije samo u kremama - već i u tkanini koju svakodnevno dodirujemo.

Kako izabrati deterdžent koji je bezbedan za atopijski dermatitis?

Ako na etiketi nekog proizvoda piše „hipoalergenski”, to ne znači mnogo.
Ova reč nije zakonski regulisana - što znači da je može koristiti bilo koji proizvođač, čak i bez dokaza o bezbednosti.

Zato ne veruj velikim obećanjima.
Ako imaš atopijski dermatitis, gledaj sastav a ne marketing.

Šta deterdžent za atopijsku kožu treba da sadrži?

Da bi bio bezbedan za kožu sklonu iritacijama, deterdžent bi trebalo da ima:

• jednostavnu formulu sa minimalnim brojem sastojaka

• bez parfema, veštačkih boja i optičkih posvetljivača

• bez enzima koji razgrađuju proteine (jer mogu oštetiti epiderm)

• bez konzervansa poput MI, MCI i parabena

Idealno, deterdžent za atopijski dermatitis je:

• biljnog porekla

• biorazgradiv

• testiran na osetljivoj koži

• u obliku koji ne ostavlja ostatke u tkanini (npr. deterdžent u listićima)

• poseduje sertifikate (ECOCERT, USDA Organic, EU Ecolabel)

• optimalna PH vrednost (6-8)

Studija objavljena u Journal of Clinical Allergy Studies (2020) navodi da ekološki deterdženti mogu smanjiti rizik od kontakta sa alergenima za do 40% u poređenju sa konvencionalnim proizvodima.

Dermatolozi preporučuju blage formule sa dosta prirodnih sastojaka koje ne oštećuju kožu - poput one u Mio listićima 

Na koje sastojke treba obratiti pažnju

Ako u sastavu vidiš sledeće, gledaj da izbegneš proizvod:

• “Fragrance” (skriveno ime za desetine hemikalija)

• “Optical brighteners”

• “Enzymes” (protease, amylase, lipase…)

• “Methylisothiazolinone” (MI)

• “Benzisothiazolinone”

• “Cocamidopropyl betaine” (može biti iritans iako zvuči blago)

Kod atopijskog dermatitisa, iritacija se često ne javlja odmah.
Ponekad se simptomi javljaju sa zakašnjenjem - pa ne znaš ni šta ih je izazvalo.

Zato je prevencija ključna.

Pranje odeće za bebe sa atopijskim dermatitisom

Kod beba je koža tanja, osetljivija i ima slabiju zaštitnu barijeru.

Ako tvoj mališan ima atopiju, i najmanji trag hemikalije može izazvati svrab, osip i crvenilo.

Zato se preporučuje:

• korišćenje posebnog deterdženta za bebe

• dodatno ispiranje nakon svakog ciklusa

• izbegavanje konvencionalnih omekšivača (jer ostaju u vlaknima)

Kako olakšati život sa atopijskim dermatitisom

Atopijski dermatitis ne zahteva radikalne promene - već pažljive, dosledne korake.
Simptomi se često pogoršavaju zbog svakodnevnih navika koje deluju bezazleno.

Zato je važno da prepoznaš obrasce i zameniš nekoliko ključnih stvari u svojoj rutini.

1. Posteljina i garderoba - prati pametno

• Koristi deterdžente bez parfema i enzima

• Izbegavaj omekšivače, naročito one s mirisima

• Uključi dodatno ispiranje kod svakog pranja

• Suši na prirodnom vazduhu ako je moguće

• Operi novu odeću pre nego što je obučeš

Tkanine koje svakodnevno dodiruju tvoju kožu mogu biti nevidljivi okidač simptoma atopijskog dermatitisa.

2. Koža - nežna rutina umesto agresivnog čišćenja

• Tuširanje mlakom vodom, do 10 minuta

• Blagi sindet sapuni, bez sulfata i parfema

• Tapkanje peškirom, bez trljanja

• Nanošenje kreme dok je koža još vlažna

• Čuvanje krema daleko od izvora toplote

Koži sa atopijskim dermatitisom nije potrebna samo invazivna nega - potrebna joj je nežnost i strpljenje.

3. Još detalja koji prave razliku

• Pamučne krpe i odeća - bez sintetike

• Izbegavaj prostorije sa jakim mirisima (parfemi, osveživači, dim)

• Razmisli i o proizvodima za pranje posuđa i podova
  (i oni dolaze u kontakt sa kožom ruku)

• Ne ignoriši prve znake iritacije - reaguj odmah
  
  

Zaključak:

Iako na atopijski dermatitis najviše uticaja ima genetika - postoje mnogi sredinski faktori koje možemo da kontrolišemo u cilju prevencije.

To je stanje koje traži pažnju.

I baš zato je svaka odluka važna - čime peremo veš, kako se tuširamo, šta nanosimo na kožu… sve ima svoju težinu.

I kad ih sabereš, te male navike često prave značajnu razliku.

Najčešće postavljana pitanja

1. Kako da znam da li je moj deterdžent bezbedan za atopičnu kožu?

Nemoj se oslanjati na natpis „hipoalergenski“. Umesto toga, pažljivo pročitaj sastav i izbegavaj sastojke kao što su "fragrance", "enzymes", "MI", "MCI", i "optical brighteners".

2. Koliko puta treba da isperem odeću ako imam atopijski dermatitis?

Preporučuje se dodatno ispiranje u svakom ciklusu pranja kako bi se uklonili ostaci deterdženta i omekšivača iz tkanine.

3. Da li deterdženti mogu izazvati atopijski dermatitis?

Ne izazivaju ga direktno, ali mogu biti okidač za simptome kod osoba koje imaju genetsku predispoziciju ili osetljivu kožu.

4. Da li treba prati novu odeću pre nošenja?

Da. Nova odeća često sadrži ostatke hemikalija iz proizvodnje. Pranjem (po mogućstvu bez agresivnih sredstava) smanjuješ rizik od iritacije.

5. Koji materijali su najbezbedniji za osobe sa atopijom?

Prirodni materijali poput pamuka i bambusa su najbolji izbor. Treba izbegavati sintetiku, naročito ako izaziva znojenje i trenje.

6. Može li atopijski dermatitis da se pogorša ako perem veš „na pogrešan način“?

Apsolutno. Loš izbor deterdženta, nedovoljno ispiranje i korišćenje omekšivača mogu izazvati upalu, svrab i crvenilo — čak i kada koristiš medicinsku terapiju.

7. Šta ako koristim deterdžent bez mirisa, ali i dalje imam iritacije?

Miris nije jedini problem. Proveri da li deterdžent sadrži enzime, posvetljivače ili konzervanse. Čak i deterdženti bez mirisa mogu imati iritanse.

8. Postoji li prirodna alternativa klasičnim deterdžentima?

Sve više porodica prelazi na deterdžente u listićima.

Ako želiš da izbegneš komplikovano čitanje deklaracija i testiranje nepoznatih brendova - postoji prirodna alternativa u obliku deterdženata u listićima.

Bez enzima, bez parfema i bez ostataka na odeći.
Dermatoliški su ispitani pa koži donose olakšanje i zaštitu; baš ono što je potrebno kod atopijskog dermatitisa.

Ako koristiš Mio listiće, znaš o čemu pričamo.
Ako ne koristiš, možda je vreme da probaš.

KLIKNI OVDE da saznaš više o ekološkim listićima za pranje veša.